Право Србије на слободу:

Право Равногорства на ослобођење!

 

Капитулација будућности Слободе!

 

Епископ Артемије сматра да би улазак у НАТО за Србију био:

''Суноврат''!

Због чега суноврат?

Због ''деловања НАТО савеза, прети опасност да нестану и последњи трагови нашег хиљадугодишњег постојања на Косову и Метохији''.

Зато што су ''све тачке из Конвенције УН о геноциду, које карактеришу геноцид, извршене над српским народом на Косову и Метохији у протеклих осам година'' – ''у присуству и под 'заштитом' НАТО трупа''!

Зато што данас ''НАТО настоји свим силама да све те злочине крунише тако што ће њихове починиоце наградити дарујући им независно Косово, противно свим међународним конвенцијама, резолуцијама и опште важећем међународном праву''!

Зато што нас ''безочно уцењују нудећи нам да за пристанак на независно Косово по краћем поступку будемо примљени у чланство НАТО''!

И закључуje:

''Међутим, у Србији нема те спремности''. (vesti@beta.co.yu,, ZEM-KOSOVO-ARTEMIJE, 20 sep 2007, 13:52:07, Међународна конференција на Криму)

 Мудра и искрена храброст ставља епископа Артемија у ред теолошких мисаоних џинова који су појмили суштину Светосавског Православља и одлучно је применили у решавање свакодневних проблема. Истовремено, његова мудрост и храброст исказују срж трагедије која нас сакати од савезничке издаје Равногорства до данашњег дана:

Србија као Србија – и српски народ као народ – заиста нису спремни да подлегну безочном уцењивању и да учлањењем у НАТО потпишу капитулацију будућности!

Насупрот тој стварној Србији – званична Србија која себе лажно титулише ''демократском'', та заправо анти-Србија – јесте спремна на суноврат у капитулацију!

Ту вештачку и лажну анти-Србију српском народу наметнула је антисрпска мржња постављањем на власт титоистичке диктатуре након издаје српског народа и Равногорства у Другом светском рату. Међутим, безочно уцењивање које за пристанак на независно Косово нуди пријем у НАТО по краћем поступку доказује да је уцењивање заправо илузија. Домаће пето-колонаштво које се упарложило из љигавог додворавања анти-Српству титоизма, антисрпству западне пропаганде, конкордатству и екуменизму – наметнуто је да управља данашњом такозваном српском државом баш зато да би ''добровољно'' потписало суноврат у безусловну капитулацију.

Зато плиткоумни и шићарџијски квази-српски умови, ''опијени'' пропагирањем анти-Српства и анти-Светосавља, покушавају да Српски глас епископа Артемија прикажу као некакав усамљени ''вапај архаичног'' у односу на нешто што је наводно ''модерно и напредно'' због чега званична пета колона анти-Србије захтева ''реформу српске националистичке заосталости''!

Међутим, Српски глас епископа Артемија није вапај. Није усамљен. Није архаичан. Моралну Правду и Истину Српског гласа историја је давно сазрела у ''јединствени европски'' морални императив српског народа и његово безпоговорно европско Право на слободну и заиста српску државу. У том Праву Божија Истина и Правда с једне стране, и историја моралне часности српског народа и српских држава с друге – ''срасли су струјањем животних сокова из једног у друго'', како би то рекао владика Николај Велимировић.

На завршетку Другог светског рата ти стварни животни сокови српског народа, стварне Србије, стварног Светосавља, и стварног српског Националног духа – лажно су оптужени за злочин.

Не због архаичности већ због те лажне оптужбе  Истина и Правда су данас ''усамљени'' јер је данашња званична Србија продужетак титоистичке анти-Србије!

Тај продужетак најречитије доказује изјава трагично упокојеног Зорана Ђинђића, после пентрања по крововима Београда да скине петокраку звезду: ''Коме је до морала нека иде у цркву!'' Данашњу анти-Србију не само да морал не интересује – за данашњу анти-Србију морал као такав је део ''злочиначке националистичке заосталости'' за коју су титоизам и Запад лажно оптужили  Србе!

 ''Крв и Гвожђe''

 Суштина учлањења у НАТО, приступања партнерству за мир, па чак и учлањења у ЕУ, суштина заправо целокупног процеса  атлантске интеграције – произашла је из онога што је 1871. започео Ото фон Бизмарк, први пруски канцелар, уједињењем 25 немачких држава у такозвано Немачко Царство под геслом – ''Крв и Гвожђе''!

Одговор на питање зашто уједињена Немачка, Француска или Енглеска нису Велика Немачка, Велика Енглеска, Велика Француска – а зашто је само уједињена Србија некаква злочиначка Велика Србија – проистиче из одговора на питање шта је заправо европски национализам и његове битне различитости од Светосавског национализма Српског националног духа:

''Најзад се Европа уморила од страшних и столетних борби и напора, физичких, моралних и интелектуалних, и у тој заморености многи њени синови дигли су руке не само од цркве него и од вере хришћанске.'' (Владика Николај Велимировић)

Дигли руке не само од цркве – дигли руке од вере!

Зар то не значи ''Коме је до морала нека иде у цркву''?

Зар то не значи да су дигли руке од моралне одговорности?

Од праведног вредновања Истине?

Зар то не значи озваничење самовољног манипулисања историјом?

''Тада су се интелектуалне и политичке вође европских народа решиле на корак очајника, на одвајање ненационалне цркве од државе и на стварање национализама без вере.'' (Исто)

Одвајање цркве од државе!

Какве цркве? Ненационалне Цркве!

Национализам без вере је национализам без морала!

Закључак?

Националистички национализам Европе је смишљено одрођење човека од Божијег у човеку, а та иста Европа    оптужује наш национални дух који једини није одрођен од Божијег!

''У жалосној заблуди живе они наши људи који мисле да је одвајање национализма од вере, и државе од цркве, резултат неког 'прогреса'. Никаквог прогреса него очајања и само очајања.'' (Исто)

Пошто Светосавско Српство сматра прогресом здрави напредак племенитог – то заиста није прогрес:

Држава је отела политичку моћ од ненационалне цркве!

Политичка моћ државе наоружала се национализмом без морала!

Историја је недвосмислено доказала да је уништење моралне одговорности отворило врата зверском империјализму:

Апсолутизам, Фашизам, Марксизам, Нацизам!

Заправо... државни тероризам! 

Два светска рата и њихов наставак такозвани хладни рат, били су ратови нагона за моћи – ратови за уништење моралне одговорности! Из тог Зла данас је коначно озваничена давно прокламована доктрина апсолутне апсолутистичке државе.

Зато је марш Посрнућа Човека прогласио националну морално-одговорну државу и националну морално-одговорну цркву за архаичне! Зато Зло гази према апсолутној држави руку под руку са екуменизмом да би тако срушило баријеру Божије васељенске народне љубави.

Тако смо стигли до данашњег милитаристичког, привредног и националног покорења званог атлантске интеграције.

 Међутим, чињеница је да су наводни религиозни ратови такође били неморална доминација јачег над слабијим. Очигледно је зато да су Немања и Сава својевремено схватили на какву злу странпутицу скреће Хришћанство Западне Цркве. Баш због тога – да би за будућност спасли здраву суштину хришћанства – створили су Српско Православље засновано на обједињеној индивидуалној, националној и државној моралној одговорности! Зато у ''разнородној средини на Светој Гори'', иако се ''Сава научио волети људе разних народности и био неизмерно вољен од свију'' Сава није ''постао интернационалист!'' (Исто)

Сава није постао ''глобалиста'' зато што ''сматра војску народном одбраном, и сам војује као лав, али само онда – и једино онда – кад му је савест мирна да не отима туђе, него да брани или ослобађа своју отаџбину, земљу отаца својих.'' (Исто)

Зато је Сава ''смислио'' Национални народни дух заснован на моралној одговорности и ''у народну душу'' га ''укоренио, и своме народу као остварени идеал у аманет оставио.'' (Исто)

Сава није постао ''глобалиста'' зато што је већ на Светој Гори схватао суштину Христа:

Љубав води здраво веровање човека – не очајање.

Одбрана свога јесте морална – отимање туђег није.

То је пресудан доказ да је Савино Православље засновано на здравој суштини Хришћанства – на љубави ближњег.

Па ипак, иако је Српски национални дух кроз историју доказао неприкосновену оданост хришћанској љубави Доброг – Зло је баш ту његову љубав оптужило за злочинство.

 Данашња шегртска наклапања наводних стручњака и ауторитета о томе шта јесте и шта није Светосавско Православље, и пропагирање реорганизације Цркве и предаја екуменизму – не само да су издаја – то је оно што је заиста ''архаично слепо црево''! Српски народ, српска нација, српска Црква, и српска држава – морају се ослободити од лажи тог слепог црева заосталог из титоистичке пропаганде! 

Алал вам суноврат!

 Зашто би смо данас признали безусловну капитулацију учлањењем у НАТО и атлантску интеграцију кад они код којих полажемо пријемни испит да се умилостиве да нам дозволе да капитулирамо заступају најгоре што је Европа постигла? Јер... одвојивши се од вере и моралне одговорности – Крв и Гвожђе се ''одвојило'' – ''од народа''! (Исто)

Зашто би потписали капитулацију нашег народног национализма изатканог из Божије љубави да би се предали зверству национализма без вере? Зашто би прихватили оно што нам натурају страни шегрти Зла и потписали капитулацију силеџијству ''Крви и Гвожђа'' кад је то та иста капитулација коју смо одбили да потпишемо на Косову, на Кајмакчалану, на Равној Гори? Зашто када је јасно да је залуђеност анти-Србије атлантском интеграцијом залуђеност  глобалистима који се ''труде пошто пото да не верују ни у шта'' насупрот ''народу који хоће пошто пото да одржи веру''? (Исто)

Тај амбис јесте суноврат у безбожничку будућност Зла. Анти-васељенски глобалистички апсолутизам ствара човека одрођеног од моралне одговорности и изоловног од свог народа. Тако осакаћење човека је – Пад Човека. Зато није чудо да је црква на удару:

''Светосавско свештенство не сме се повести за ниским нагонима, него високо држати заставу светосавског идеализма. Ако чак и многи свештеници, и многи епископи изневере Светосавље, па ти останеш сам на светосавском путу, и онда се не бој, него чврсто држи Светосавску заставу до краја и непоколебљиво веруј; Светосавска застава ће у српском народу увек наћи свог неустрашивог заставника можда у неком простом сељаку или одушевљеном монаху''. (Ава Јустин Поповић)

Божија Црква је вечно одговорна за судбину народа. За узврат, одговорност Божијем црквених служитеља и народа такође је вечна. То значи да Светост Божијег не значи светост Цркве као такве – већ светост одговорности служења Божијем.

Баш због тога, насупрот анти-Божијем глобализму, који користи плиткоумност заведеног свештенства и мирјана  ''Светосавски национализам може бити и данашњој Европи учитељ у здравом национализму'', јер ''у томе је Свети Сава био потпуно савремен'' зато што је био ''човек будућности'' у чему је ''био и остао до овог дана Европејац.'' (Владика Николај Велимировић)

 Политичко-идеолошки папагаји званичне анти-Србије, који себе сматрају прогресивним интелктуалцима, уствари су плиткоумни ''пашњак'' интернационалистичког Зла. Насупрот тим нашим ''чешарошима'' који шићаре распродајући савест отаџбине, Светосавска мудрост српског народа дефинисала је српског интелектуалца попут античких мислилаца – као онога који данашњицу схвата као моралну одговорност израслу из јушерашње коју треба одговорно усадити у сутрашњу.

У нашој историји није се догодило да групица посрнулих тако орно предводи Србе у духовни понор и вечну пропаст!

Према томе, ко жели да ''реорганизује'', да се ''припаја'', да ''булазни'' – нека прави нову цркву и државу па нека се њима изиграва до миле воље! Има у Тивту баш лепа носталгична локација са Титовом штрафтом, пардон, ''шпицом''... алал вам  суноврат. 

Анти-Србија

 Наказност ''европејског очајања'' драстично је очитовала Коштуничина изјава на седмогодишњицу ДОС-а да је тога дана ''Србија освојила слободу и постала демократска и правно уређена држава''.  (vesti@beta.co.yu, ZEM-5.OKTOBAR – GODISNJICA, 05 Oct 2007, 01:01:24)

Србија је свргнула ''режим Слободана Милошевића''!

Ништа више!

''Либерализација'' и ''реформа'' свега и свачега по сваку цену није слобода из простог разлога јер није спроведена културолошка либерализација од идеолошких и демагошких наказности титоизма!

Ликвидација тог загађења није срповедена зато што Србија није ни ослобађана од титоизма!

 Наказно изједначење Равногорства са лажним Титовим грађанским ратом проглашено је као некакво признање Равногорству! Међутим, чак и то накарадно изједначење није дало Равногорству статус равноправности у такозваној ''либерализацији'' данашње такозване Србије. Равногорска мисао забрањена је на политичком, историјском, образовном, издавачком и свим другим нивоима јавног живота. Као под титоистичком диктатуром, Равногорство се званично третира као националистичко злочинство. Сходно тој лажи, као у свакој окупираној земљи, национална вредност је забрањена.

Насупрот тој забрани настављају се ''реформе'' које је започела титоистичка диктатура. Суштинске хришћанске вредности Светосавске Православне Цркве се ''реорганизују''. Морална одговорност према народу и парохијанима у стварности не постоји. Рушењем саборности и оглушењем на народну мисао црква и држава престају да буду народни. Заводи се хијерарскијски ситем командовања као да је црква некаква војна алијанса. Нове генерације образују се лажима. Као што држава шиканира Равногорску народну мисао тако Црква шиканира бившу Слободну заграничну митрополију.

Историја није ослобођена.

Пошто анти-Србија шиканирањем Србије доказује  настављање антисрпства заснованог на лажима титоизма – лажима о Другом светском рату, лажима о НОБ, лажима о постављању Титоизма на власт, лажима о Равногорству – закључак је да је данашња Србије под трећом узаступном окупацијом.

Зато што је данашња званична анти-Србија прћија истих господара којима је Броз служио – зато за седам година Србија није рекла да је Косово српско! Зато се Косово заиста ''не може одбранити анемичним изјавама,'' како каже епископ Артемије – зато јер га бране петоколонаши.

Зато је епископ Артемије употребио реч ''суноврат'' – јер је српски народ у суноврату окупације!

Исто као под Титом: све је наводно народно, и Удба, и партија, и пионири, и синдикат, и милиција – једино народ није народни! Народ је ''народна маса'' – крдо којим се управља! А баш тај принцип ''Крви и гвожђа'' јесте принцип ЕУ и НАТО!

Иако је комунизам на светској сцени дискредитовано ''слепо црево'' – чињеница је да се данас наставља диктатура антисрпских и антинародних постулата титоизма над српским народом – доказује више од свих физичких зверстава да је антисрпска мржња искористила нељудско дивљаштво комунизма као камуфлажу да би прикрила да је поставила титоизам на власт искључиво ради ликвидације Српства!   

То што се ликвидира најмудрије је изрекао Краљ Петар I Карађођевић формулацијом слободе информисања:

''Штампа је слободна!''

На ликвидацији те јединствене формулације слободе тавори данашњи интелектуални коров анти-Србије обављајући своју европско-атлантску ''задаћу''.

 Према томе, српски народ, држава и Црква; српска историја, култура и школа морају да се ослободе од окупације. Лаж мора да се ликвидира. Србија која није ничија прћија већ заиста слободна, демократска и правна држава биће тек она Србија у којој ће српски народ бити слободан да мисли својом главом и да слободно одлучује о својој будућности. 

''Слободни глас поробљене отаџбине''

 После Другог светског рата српски народ, Српство, Светосавље, Православље, Српски национални дух, целокупна историјска прошлост, свесно жртвовање Срба за  племенитост и праведност цивилизацијског морала, истина и суштина Равногорства – перфидно су проглашени за злочин! Да би се уместо Истине наметнула лаж вештачке реалности Зла извитоперени су чак и суштина и циљ Другог светског рата.

На једној страни, поробљени Отаџбина и Црква – на другој, Равногорство и чежња српског народа за ослобођењем! Срж те трагедије најпрецизније је 1959. у Гери, у америчкој држави Индиани, исказао краљ Петар II:

''Ми нисмо део исељеног нашег народа!''

''Ми смо слободни глас поробљене отаџбине!''

 Слободни глас поробљене отаџбине у избеглиштву био је тучен са безброј страна: издан па чак и прогањан од наводних демократија земаља у које је избегао; изрода и демагога у сопственим редовима; политичке разједињености; Титових убица, провокатора и интриганата... Међутим, најподлији ударац Слободном гласу поробљене отаџбине у избеглиштву нанела је петоколонашка јерес наше сопствене Цркве која је повела сраман рат против најчистијих Православаца и Светосаваца.

Годинама доцније издајство је настављено – пост-Милошевићевска Србија није ослобођена од јединог од чега је морала бити ослобођена – није ослобођена од титоизма – Србија је подвргнута наставку индоктринације титоистичким лажима!

Чињенице су неопобитне:

У току црквеног раскола безумље титоизма и Цркве није било против избеглиштва као целине – било је против Равногорства!

У току диктатуре титоизама број убијених и кажњених сарадника са окупатором – иако већина уопште нису били сарадници окупатора – знатно је мањи у односу на убијене и кажњене ''непријатеље народа''. Титов ''непријатеља народа'' било је  Равногорство!

Америчка антисрпска пропаганда искључиво се окомила на ''четништво'' – под чиме је искључиво сматрала Равногорство!

Данашња званична анти-Србија, послушни најамник европске ''Крви и гвожђа'', концентрисана је искључиво на ликвидацију Равногорске Мисли!

Данашња доминантна струја на врху СПЦ сматра за ''слепо црево'' искључиво Равногорску мисао!

Као и под Титом, остале политичке фракције из Другог светског рата, мада безначајне у односу на Равногорство, ако се уопште спомену – спомену се само по потреби, само као ''зачин''!

Када се зна да је Равногорство било огромна већина српског народа најоданија Светосављу... чудна је та истоветност, зар не?

Ако ни због чега другог, чудно је да су петоколонашке пришипетље и доушници концентрисани искључиво на оне који ''војују само онда – и једино онда – кад им је савест мирна да не отимају туђе, него да бране или ослобађају своју отаџбину.''

 Српско Право

 Иако је на завршетку Другог светског рата Истина била кристално јасна – Истина се морала ископати из брлога лажи којима је била унакажена послератна реалност! На том мукотрпном путу, Голготи узношења крста Истине, у духовном и интелектуалном пробијању кроз историјски, муљ Слободни глас поробљене отаџбине формирао је данашње српско национално Право на будућност.

Српско Право стечено у Другом светском рату – није стечено само зато што се Равногорство борило на страни Савезника, и не само зато што се борило за стварни морални, духовни и интелектуални циљ Другог светског рата, и не само зато што се заиста борило против окупатора и комуниста, и не само зато што није сарађивало са непријатељем и што се борило од првог до последњег дана, нити само зато што је издано – већ зато што се борећи се против нацизма и комунизма борило против моралног и духовног непријатеља цивилизације – против ''Крви и Гвожђа''!

Без обзира на некадашње и данашње најновије лажи и извитоперавања истине – то Српско Право одузето је од српског народа. Силом и лажи одузето је од историје. Силом и лажи одузето је од данашњег света – и од будућности света. Силом и лажи Српско Право је искључено из историјског и моралног вредновања Добра и Зла!

Страна и домаћа издаја Равногорства – не зна се само која је мизернија – не значи само издају Драже Михаиловића, Равногораца и српског народа – значи издају идеала и принципа на којима је Светосавско Српство засновано. Равногорство – које није било политички покрет нити политичка организација већ спонтани покрет народа израстао из тих српских идеала и приниципа – борило се за стварну племениту, здраву и морално-одговорну хришћанску цивилизацију, како би то рекао Владика Николај ''на висини Дражине побожности, родољубља и поштења.'' (Владика Николај, Беседа о Дражи, у цркви Христова васкресења у Чикагу, 18. јула 1954.)

С друге стране, данашња, као и титоистичка, истоветна и истоветно наметнута политичка расцепканост, било у отаџбини или емиграцији – значи једно те исто – значи пету колону. Ко је с киме сарађивао, ко је како видео циљеве рата и сврху битисања, ко се приколонио у току рата, ко је после рата проћердао савест зарад политикантског шићарења – виђење свега тога било би  поштеније и истинитије да Српско Право није одузето од српског народа и искључено из историјског и моралног вредновања Добра и Зла!

 Позив Српском Народу

 Пошто се данашње Српско Право на будућност развило из наслеђа стварног Светосавског Православља, стварне Истине Историје, стварне европске цивилизацијске борбе за Добро, стварне суштине Хришћанства; пошто су историјска лаж и издаја документовано доказани; и пошто је Српско Право прерасло у доминантну националну свесрпску вредност – позива се српски народ да на основу тог Српског Права – захтева Национално ослобођење.