Добро нам дошли у походе...
С Поверењем у Мир Светиње...?
Радошћу озареним долазиш нам. Можда ћеш нам појати и Воскресеније, можда ћеш нас речју мудром Духу Светом бар за мрвицу доближити... баш као некад када је... ‘’верујући народ страх своје душе склањао у својим светињама и ослањао се на своје свештенослужитеље... имао мир и сигурност у својим светињама и међу својим пастирима...’’ склањајући се ‘’од зуба светске вртешке’’ под којом је отаџбина стењала у јаду, чемеру и крви... тада, давно, нашa Црква слободна, била нам је ‘’чистота мира љубави и побожности...’’ Туђе речи за моја осећања, за наше поверење које су старци, старице и старији радосно делили са мном, млађим, тек приспелим из чемера и јада; туђе речи у времену данашњем, поново ружном, што им каже и само насловљеније ‘’митра је на вашој глави – не на главама народа’’. Дубока је ова мисао о добу давном, о одговорности... када смо се у светињама нашим с поверењем ослањали на наше свештенослужитеље...
Слободни. С поверењем... у пастире наше... у Мир Светиње.
Добро нам дошли ви који нас презресте
Зар не, ви бејасте тај што нам рече ''да смо бољи народ имали бисмо боље попове и владике, а да имамо боље попове и владике, имали бисмо бољи народ.'' (‘’Да смо бољи народ, имали бисмо боље владике’’, Р.Л. ‘’Вести’’, 28/12/2008) Зар не, ви бејасте тај што нам рече ‘’Косово је Црна Гора’’! Зар не, ви бејасте тај што нам рече да смо слепо црево, да је превелика за мачка говеђа главурда... па ипак, добро нам дошли. И ипак да вам срочимо... знадемо зашто сте нам се у походе запутили.
У походе, јер... Поход је посао ваш!
Зар не бејасте ви тај што рече у Брислу:
''Идеја европске интеграције у ствари је чин свједочења Јеванђеља ''да сви буду једно''. Народи и нације треба да се окупљају у једну велику заједницу у којој ће се поштовати достојанство сваке личности и сваког народа.''
Ваше су то ријечи, зар не?
Истину зборасте – једини који нису ''сви једно'' – још од Шарлемана – то су они које ви презирете – још од Шарлемана ти исти се презиру, за те исте нема ''поштовања достојанства'' јер их нижњима сматрате, зато нијесу ни ''личност'' нити ''народ'' – ваш је то народ али ви... ни од вашег народа нијесте, измислисте да сте неки други народ, височији, зар не?
''Аманати ђе научи тако,
Јесу ли те у Млијетке слали?''
Зар не, ви бејасте тај што замоли ''званичнике ЕУ да нам помогну у спровођењу стандарда и владавине права у Црној Гори.''
Кога замолисте?
Пречасног Директора Комисије Црква и друштво? Дал' падосте на колена пред пречаснима Генералног Дитектората за проширење Европске Комисије? Ил' пред још пречаснијима њиховог Одбора за спољне послове? Ко вас препоручи и по којој ''вези'' Пододбору за људска права Европског Парламента? Није ли вас по ''вези'' можда упутио ''брат у Христу'', часни бискуп Хочевар? Ђе научисте тако да богорадите часнике Одељења за Западни Балкан Савјета ЕУ... А Јеванђеље... није Јеванђеље по Шарлеману, није ни по Генералним Директоратима, Комисијама, Одборима, Пододборима, ни по окупацијском Одељењу за Западни Балкан... Јеванђеље је по Исусу.
Двије Саломине жртвене главе
У којој то земљи Латине интересира однос ‘’Црква-држава''?
А ви... у име које Црне Горе сте водили ''разговоре''? Оне Црне Горе коју сте измислили и за коју тврдите да је већ давно превазишла заостали народ српски који презирете за слијепо црево – а Латине интересира искључиво ''културно и вјерско наслеђе на Косову и Метохији'' – зато сте их и прогласили Црном Гором, зар не?
Ви баш к'о Салома – коју сте им главу понудили?
У које то име којима то ''нама''? У име које државе? Којег народа? У име које то Цркве сте богорадили оклоницима Латинскијем? А за мито им понудсите што ваше није...
Испада некако да и нијесте баш неки експерт, да ријечем ка' ваш аустралијски часник, испада да сте ''апологија личног промашаја и непочинстава'', како то? Умјесто чојственог свештенослужитеља ви... измишљате, отимате, туђим подмићујете, својим лихварите... да вам није можда аустралијски часник везу са пречасним Хочеваром обезбједио – или наредио? Или вас можда школарина у Млијетке слала?
А ми... од вас презрено слијепо црево, у доба Ђида вашег, да опет цитирам ону што вам рече да ви ''митру носите'' и митри одговарате – ''у веку без цивилизације имали смо цивилизоване душе'', а данас, због заблуделости ваше посрнуле – ''у веку цивилизације имамо примитивне душе'' – то је душа ваша, баш као Саломина, умјесто да као хришћанин носите Крст вере и страдања на леђима вашим јер ''тежина тог Крста'' хришћанину даје ''цивилизацију душе'', а ви... у походе нам долазите да Походом својим угасите једину жижу јединог истинског Православља – Слободну Цркву у избеглиштву... зар није то и друга Саломина глава?
Једна глава Косово, друга глава Светосавље?
Две главе на жртвеном тањиру подмићења додворивачког!
Oј, оj, таквога к вас у свем кршу нема, ''аманати ђе научисте тако'', заблуде вам мозак завртеле, све српско гасите, па и назив Митрополије ваше – које цркве кад свугде кажете само ''православне'' а не ''српске православне''? Oј, ој, уплетосте се ка' пиле у кучину у Ђидину уравниловку па раскол за расколом испредате ли предете...
Које своје земље? Саломине наравно, Црне Горе са жртвеним подмићењем – Косовом и Метохијом – а кријете чак и када сте у Брислу бивали! Чему тајанственост? Зашто аман-заман строго контролисаним медијима српским и ''црногорским'' не дозволисте да ишта кажу јавности? Да ли из скромности хришћанске кријете чланство у експертизи или се увијате све ка' Салома?
Да ли сте на идолопоклоњење у Брисел ишли ка ''Первовјерховни Православац из Црне Горе или као заменик Патријарха Павла и Первовјерховни Србин Православац?'' (С. Марјановић, Новинар.де, 02/03/09)
Пошто јесу у питању ''црногорске власти'' очигледно збористе у име Независне Државе Црне Горе и баш зато су се ''званичници ЕУ посебно занимали за будућност наслеђа и имовине Српске православне цркве на Косову и Метохији.'' (Цитати из Брисла – Митрополија црногорско-приморска, ''Комисија Црква и друштво уредила сусрет делегације Митрополије црногорско-приморске СПЦ са званичницима ЕУ'', 02/03/09, 11:10, пренето са :spc.rs, Цетиње, 28/02/09, Svetigora pres)
Е, видите ли, јасно нам је ипак, да пошто је и кардинал Волтер Каспер такође сигуран да ‘’без јединства међу хришћанским црквама не може доћи ни до уједињења Европе’’ да сте се са колегама експертима из Генералног Директората сагласили у име законитости НДЦГ да ЕУ-ово црквењаштво буде под жезлом Ватикана... а знате ли, најстрашније од свега је, ви баш ка' Салома, све Јеванђељем ''правдате'' – баш ка' Ватиканови Походи – главе падају све у име Јеванђеља....
Прва Наредба окупационих власти
Након усаглашења издаје са начелницима штаба европског Оделења за Западни Балкан први наступ Високопреосвећеног експерта био је на Светосимеоновском сабору у Подгорици. Иако је у ''литургијској проповиједи'' Владика Григорије одступио од новотарског ''унапређења'' теолошке мисли изјавивши да је немањићка државност ''не само за овај свијет и за ово вријеме, него за увијек и за вјечност'' јер је ''његов син, надахнут Духом Светим, створио наш народ'' учинивши ''га постојећим заувијек'' и тако је нас ''запечатио Духом Светим'' (С.Ж./Р.В.Светигора прес, 28/02/09) – одступи он од Догме Новотарске јер како би то Свети Дух проглашен за ''смртног'' могао створити ма шта ''постојеће заувијек''?
Видим, биће укор разредног, али... можда има у томе и нечег што ми нижњи не схватамо... можда да је државност почела у Подгорици а ми, нижњи, током историје само сметали њеном експертском развоју... али зато нема двоумљења о првој акцији након усаглашења Митрополитове издаје са начелницима штаба европског Оделења за Западни Балкан – ''одлука приштинских власти да обезбеђење српских светиња у Покрајини преузме косовска полиција'' – недвосмислено доказује да је окупатор преузео контролу!
Владика Артемије је ову одлуку с правом назвао ''недопустивом'' и зажалио ''што је изостала реакција Београда''! Упркос његовом поштеном ставу да се не може веровати онима који су споменике рушили да ће споменике штитити, и упркос његове изјаве да «не пристајемо да они чувају наше светиње'' и да ''не прихватамо такву одлуку и нисмо сагласни са тим» (Епископ Артемије: ''Недопустиво да цркве чувају они који су их рушили'') – Високопреосвећени експерт у име начелника европског Оделења за Западни Балкан већ је наметнуо сасвим нову ситуацију.
Нова ситуација је озакоњена окупација:
''Србија и њени органи'' – нити ''договор са представницима СПЦ'' – више немају сврхе – сходно одлуци окупационог штаба – пошто је ''Косово Црна Гора'' – од сада је за ''наслијеђе'', у име Штаба – надлежан искључиво Високопреосвећени европски експерт.
То вам је, видите, прва Саломина глава.
Друга Наредба окупационих власти
У Резолуцији 27. Годишње скупштине Епархије канадске одржане 6-8. фебруара 2009. године у Милтону тврди се између осталог:
‘’Дужни смо да црквени ред и поредак сами штитимо и да све друге на то позовемо. У том смислу, пошто је усвојен нови Устав у Северној и Јужној Америци, молимо нашу браћу и сестре из досадашње Новограчаничке митрополије да савесно пораде колико је у њиховој моћи да одлуке највиших црквених тела буду спроведене у живот.’’
Пре тога у Резолуцији је истакнуто да се ‘’све разлике у мишљењима решавају саборно, уз присуство Духа Светога, а не естрадно, на начин који даје повода за организоване медијске нападе на Српску православну цркву као последње упориште духовне светлости и наде за српски народ.’’
Прелазни устав, Патријархове одлуке о помирењу и Његово обећање да ће СПЦ неговати Новограчаничку митрополију са сестринском љубављу – безобзирно су поништени:
Нови Устав донет је без обећане сагласности заједничког Сабора, па чак и без сагласности Светог Архијерејског Сабора.
Иако потпуно безправан и противправан, овај Устав – ако је уопште донет – заправо је најобичније принудно наређење осионих окупацијских власти... јер по канонском пропису црква која је у јереси нема права на дотично одлучивање..
Е, ово вам је друга Саломина глава.
Поход је посао ваш!
Зато, добро нам дошли, ал', ето, иако нижњи, знадемо ипак зашто нам се у походе запутисте... Ђидин Поход не бејаше чак ни за Јудиних тридесет златника но за гроша два, а ваш Поход није ни за грош – ваш је Поход за нечаст издаје чојства.
Као и ваш, тако и крвави фанатизам Крсташких Похода Римокатолицизма Западне Европе, предузетих у име ''папске безгрешности'' – ''неспојив'' је са Правим Слављем Хришћанства. Тај фанатизам није изменио ''целокупни дух Хришћанства'', како лажно приказујете, већ је непремостиво раздвојио Римокатолизам од Хришћанства.
А пошто, како чедно верују и Православци у избеглиштву и данашњи Ревнитељи, све што ви тврдите као Вјеру произилази из ''лажног убеђења да је организацијско начело у Цркви људска воља'' – а ту ''Цркве нема''! Као и јуче, верници су и данас револтирани узурпацијом Цркве – а ви, иако вам је надимак ''Црква'', зацаристе светогрђе подређивањем себе светогрђу ala папска ''људска безгрешност''! Што мачем Тито не постиже – ви покушавате постићи уприличеним изигравањем ''два гроша'' у светогрдној Мисији... а само гад јереси, ''супротно Спаситељу’’ – ‘’од људи славу тражи’’!
Господе, помози Србима од ‘’јересима опхрваних’’!
Распомамљена омамљеност инквизицијом Православаца у Другом светском рату, настављена некадашњим нападима на Православце у избеглиштву, и данашњом мржњом да се Православљу у избеглиштву збрише траг, као и анатемисање Ревнитеља у отаџбини – доказују да је распомамљеност произашла из оног фанатизма због којег се ''јересима опхрвани'' Римокатолицизам ''одвојио'' од Правог Славља. Та изопаченост нечастивог наравно годи слабачким карактерима и зато их и идентификује са чувеном папском енцикликом ''Vox in excelso'' у којој је само оним учесницима концила којима је дозвољено да говоре – дозвољено да кажу само оно што им је дозвољено да кажу – тако и у вашој установи, ''разлике у мишљењима'' – ''не решавати естрадно'' да то не би дало ''повода за организоване медијске нападе.''
Они који заиста ''злоупотребљавају име и обележја СПЦ'' од Жиче до Мелбурна оптужују оне који заиста ''живе хришћански и у Љубави''! Ти стварни Православци из дубоког духовног поштовања још од 1963. године подижу цркве у знак оданости Православној Љубави – а они који су стварни расколници и узурпатори те Љубави, за које је, попут Ватикана, Црква ''институција и ништа више'' – оптужују православце за – некакав раскол!
Та узурпација трона и мантије лишава их права на звање Исусових свештенослужитеља! Јер... шта је заправо њихова ''Мисија''?
Њихова ''Мисија'' је Крсташки Поход против Православља:
Римокатолички прозелитизам – расрбљивање – то је тачно оно што они чине. А пошто је у Хришћанском Правом Слављу, прозелитизам – превођење у другу веру зарад ''спасавања душа'' – забрањен – зашто онда СПЦ – ако је заиста српска – дозвољава расрбљивање – јер... душе нису ''неспасиве'' у хришћанској Истини Праштања и Покајања – искључиво Римокатолицизам спаљује оне које је прогласио ''шизматицима'' – зато што их мрзи – а расистичка мржња – није Хришћанство!
За Крст Часни и Слободу Златну
Стварна духовна суштина поклича ''За Крст Часни и Слободу Златну'' јесте очување чистоте Правог Славља. Та духовна суштина доминира Српском Нацијом од раног прихватања Православља до Светог Саве, од Светог Саве до Косова, од Косова до Равне Горе и до ''српских новомученика из двадесетог века'', палих од усташког ножа, за које Митрополит Серафим Пирејски каже да смрћу мученичком ''осудише и унизише папски трон и вођу јереси, примата тог трона''. (Писмо Митрополита Серафима Пирејског)
То исто духовно очување чистоте Правог Славља – била је суштина и Слободне Српске Светосавске Православне Цркве у избеглиштву после Другог светског рата. Некадашњи изроди, из којих су се ископилили данашњи – ту једину чисту српску православну цркву – лажно су прогласили ''расколничком''! Ти стварни расколници и данас пропагирају исту лаж – због исте мржње – јер се злочин расрбљивања Срба и ломљења кичме Србији може докрајчити само уништењем Светосавља.
После Другог светског рата, а поготово од 1963. године до данас, Удбина верска комисија прогонила је, убијала, и ликвидирала заграничне Православце, завађала их, претила им, поткупљивала их, цркве и црквена имања отимала... данас се иста инквизиција наставља – помирење је обеснажено исто као што је 1969. комунизам обеснажио јединство Цркве, јер... исти је послодавац!
Та чињеница раскринкава данашње такозване новотарце – они су заиста расколници јер раде за истог послодавца!
А ''Православље је постојало и пре појаве римокатолика, православни су живели и онда када Римокатолицизам није ни постојао''. (Операција «Меморандум», IX део) Срби су примили Хришћанство у доба Православља за разлику од на пример Хрвата – који заправо нису ни примили Хришћанство – јер су тек вековима доцније примили Римокатолицизам! Савино учвршћење Правог Славља није само његова реакција на јачање Римокатолицизма – он је схватио да се под привидом Хришћанства Римокатолицизам и Латини развијају у сасвим супротном смислу од Хришћанства, у чему га потврђује негдашња и данашња безбожност Западне Европе и Ватикана. Сави је било јасно да се ''одвајањем кроз познати раскол'' римокатоличка ''религиозна заједница'' одвојила ''од благодати'', и да као таква није никаква ''сестринска црква'' – јер не само да нема ''ничег заједничког са Неподељеном Црквом Апостола, Светих Отаца и седам Васељенских Сабора'' (Наводнице из Писма Митрополита Серафима Пирејског) – већ је отворила врата злочину Ватикановог ''Сређивања Повијести'' по Антихристовом алманаху.
И заиста, Српски Народ данас осећа духовно сиромаштво самозваних уљеза и схвата да се због тог сиромаштва понашају као да су изабрани сами од себе. Зато се народ од њих удаљује да не би посрнуо онако како они посрнуше... српски народ схвата да у таквим изродима Исус не живи – нити да такви живе Исусом. И схвата да су циљ и мржња Ватикаовог Похода били и остали једни те исти:
Ломљење Кичме Српству и Српској Православној Цркви – данас је циљ ломљење кичме Светосављу зато да би се ломљењем и тог последњег пршљена коначно сломила кичма Православља.
''Равна Гора победити мора!''
Равна Гора је победила и побеђује јер се бори за Духовну Истину Православља којој јереси антихриста и његових суманутих самозваних Јуда не могу да науде.
Циљ данашњег Похода Високопреосвештеног Митрополита на наш континент је да затре Загранично Православље.
Тај злочин мора се спречити.
Тек када Српски Ревнитељи у Отаџбини схвате да данас воде исту борбу за Православље коју Срби у избеглиштву воде већ дуже од пола века – смоћи ће се снага да се спасе Светосавље.
А ту здружену снагу Православне Истине Митрополитов Поход намерава да уништи.
Часлав М. Дамјановић
Објављено: СРПСКЕ НОВИНЕ бр.647