Слепа послушност – није демократија!
Додворавање није слобода!

Дневни лист Вашингтон тајмс од 17. јануара 2007. године, у одељку Embassy Row, који пише Џејмс Морисон (James Morrison), објавио је врло кратак напис под насловом Serbian plea  –  Српска молба. ''Plea'' би у контексту написа у слободном преводу могaо да се преведе и као Српско мољакање, Српски вапај, па чак и као вапај оптуженог! У напису су цитиране ''опомене'' г. Вука Јеремића, вишег саветника за спољну политику председника Бориса Тадића у односу на доношење одлуке о коначном решењу статуса Косова – у овом тренутку (крај фебруара 2007. године). 

Анализа доношења одлуке у ово време – без обзира да ли је у питању независност или аутономија – баш у ово време – у приниципу је сасвим тачна.

Међутим, г. Јеремићеве мотивације, бар онако како су цитиране у чланку – захтевају да се на њих обрати посебна пажња. Зато, да не би дошло до збрке, прво су цитирани изводи г. Јеремићевих ''мотивација'' за његов ''вапај'' – на енглеском – а онда превод на српском:

''Serbia ''is critical to the entire Balkan region'' he said. (Вук Јеремић) It has the potential to sink or to pull up the entire region. We proved that in a negative sense all through the 1990s.''

''Србија је ''пресуадан чинилац за целокупан Балкан'', рекао је он (Вук Јеремић). Потенцијал Србије (је такав) да може да потопи (доведе до расула) или до напредка читаве територије (Балкана). Мо смо то доказали у негативном смислу током деведесетих година.''

''We know that [Kosovo decision] will be hard for us no matter what, but if it is presented to the Serbian people as the unanimous vote of the Security Council, we would listen', Mr. Jeremic said.''

''Ми знамо да ће [одлука о Косову] бити тешка за нас без обзира каква је, али ако се (та одлука) поднесе српском народу као једногласно изгласана од стране Савета безбедности (УН-а) онда ћемо ми послушати', рекао је г. Јеремић''.

''Mr. Jeremic said Mr. Tadic's government is commited to its ''Euro-Atlantic'' foreign policy whatever the decision on Kosovo but warned that Kosovo independence would weaken the domestic argument for Serbian membership in NATO and European Union.''

''Г. Јеремић је рекао да је г. Тадићева влада одана својој ''Европско-Атлантској'' спољној политици и каква год да буде одлука о Косову али је опоменуо да би независност Косова ослабила на домаћем плану разлоге за чланство Србије у НАТО-у и Европској унији''.

''Our long-term strategic goals are completely in accord with what Europe and the United States want for us,' he said. ''The 1990s were a dreadful decade for Serbia. We were Europe's rogue nation. We are determined not to go back to those days again.''

''Наши стратешки циљеви на дуге стазе (циљеви спољне политике) потпуно су у сагласности са оним што Европа и Сједињене Државе желе за нас,' рекао је он. ''Деведесете године су биле стравична деценија за Србију. Били смо прокужена нација у Европи. Данас смо одлучни да се не враћамо у то''.

*

Значи, у ''вапају'' г. Вука Јеремића Срби – свакако ''пресуадан чинилац за целокупан Балкан'' – ''доказали су у негативном смислу током деведесетих година'' ''потенцијал Србије'' да може ''да доведе до расула читаве територије Балакана''.

Иако већ сама чињеница да крвопролиће растурања Југославије није довело ни до каквог расула на целокупној територији Балкана недвосмислено доказује да је изјава ординарна пропагаторска измишљотина – једна друга чињеница још убедљивије доказује да је изјава чиста пропаганда наручена за америчко тржиште:

Наиме, данас је сасвим јасно да Срби и Србија, па чак ни Слободан Милошевић – нису – били иницјатори ни распада Југославије нити иницијатори претварања тог растурања – у  крвопролиће!

Даљи текст изјаве недвосмислено потврђује да изјава заиста јесте чиста пропаганда наручена за америчко тржиште:       

''Ми знамо да ће [одлука о Косову] бити тешка за нас без обзира каква је, али ако се (та одлука) поднесе српском народу као једногласно изгласана од стране Савета безбедности (Уједињених нација) онда ћемо ми послушати', рекао је г. Јеремић''.

Суштина ове изјаве је да без обзира ко је тај ко доноси одлуку о одузимању Косова од Србије – што истовремено значи и без обзира на право да тај неко уопште доноси такву одлуку – српски народ се мора преварити да је то једногласна одлука Савета безбедности Уједињених нација – јер једино тако – преварен – српски народ може да се намагарчи да прихвати одлуку о независности Косова!

Даљи текст такође потврђује да је ''вапај'' заиста вапај да се превари српски народ: ''Г. Јеремић је рекао да је г. Тадићева влада одана својој ''Европско-Атлантској'' спољној политици и каква год да буде одлука о Косову али је опоменуо да би независност Косова ослабила на домаћем плану разлоге за чланство Србије у НАТО-у и Европској унији''!

То значи да судбина Косова уопште није важна!

То значи да уопште није важно шта жели и шта мисли српски народ!

То значи да уопште није важно на шта српски народ има или нема права!

Не – једино што је важно за г. Јеремића то су ''Наши стратешки циљеви на дуге стазе (циљеви спољне политике СДС-а)'' који су  ''потпуно сагласни са оним што Европа и Сједињене Државе желе за нас'' – за Србе!

Очигледно је да су ''стратешки циљеви на дуге стазе'' циљеви странке којој г. Јеремић припада, али је још очигледније да ти ''стратешки циљеви на дуге стазе'', а ни на кратке стазе – нису циљеви српског народа – из простог разлога –  јер да јесу онда би већина српског народа гласала за странку г. Јеремића – а испоставило се да ни на прошлим нити на овим изборима већина српског народа – није – гласала за те циљеве!

И најзад, завршетак г. Јеремићеве изјаве потврђује и трагичан раскорак између циљева српског народа и циљева г. Јеремића, и такође још једанпут потврђује да је изјава несумњива пропаганда по поруџбини америчких закулисних кругова: ''Деведесете године су биле стравична деценија за Србију. Били смо прокужена нација у Европи. Данас смо одлучни да се не вреаћамо у то ''.

За Србе и Србију ''Деведесете године'' – нису – биле једина стравична деценија!    

Нити су Србија и Срби – били – ''прокужена нација''!

Срби су и дан-данас још увек – ''прокужена нација''!

Нити су Срби постали ''прокужена нација'' ''Деведесетих година''!

Срби и Србија су постали ''прокужена нација'' 1943. године када су Западни савезници издали Равногорство, и када су такође издали стварни анти-расизам, и стварну правду једнаку за све – када су издали цивилизацијске циљеве за које је заиста вођен Други светски рат.

И најзад, консеквентно тој издаји у Другом светском рату Срби и Србија били су ''прокужена нација'' у дугим деценијама титоизма...

Можда баш ова задња чињеница доказује више од свих других трагичан раскорак између г. Јеремићевих страначких циљева и циљева српског народа, јер:

Срби и Србија ослободили су се од титоизма!

Зашто?

Због слободе!

То укључује и слободу стварног демократског живљења и стваралаштва нације као такве! 

Срби и Србија се нису ослободили од титоизма зато да би били потпуно у сагласности са оним што Европа и Сједињене Државе желе за нас, како то сматра пропагатор г. Вук Јеремић – Срби и Србија се јесу ослободили зато да би били део оне Европе којој су циљ истина и правда једнака за све државе и нације, и да би биле пријатељ оне Америке која подржава истину и правду једнаку за све.

А баш та г. Јеремићева стравична деценија деведесетих година доказала је да ни закулисни кругови Европе нити Америке не желе да та истина изађе на видело.

Према томе – додворавање је разлог трагичног раскорака.

Консеквентно – српски народ је тај који жели правду и истину због тога да се не би поновила, заправо наставила, нити издаја из Другог светског рата, нити ропство под титоизмом, нити савремена сатанизација, нити малтретирање данашње Србије...

Зашто?

Зато што циљ данашњег малтретирања – није – уништење никаквог ''српског ултранационализма'' – већ је то настављање злочиначког уништења српског националног духа, настављање антисрпског расизма.

*

Карактеристично је да је само дан раније (16. јануара 2007.) Вашингтон тајмс у истој рубрици Embassy Row Џејмса Морисона (James Morrison) објавио под насловом 'Камен темељац' Косова (Kosovo 'milesone') да је на предлог конгресмена Тома Лантоша (Tom Lantos), демократе из Калифорније, и Илеане Рос-Лехтинен (Ileana Ros-Lehtinen), најстаријег републикансог представника у Комитету за међународне односе америчког Конгреса и председнице истог комитета – изгласана резолуција којом се захтева независност Косова!

Американци албанског порекла су, каже се у напису, врло захвални Лантошу и Илеани, а некадашњи конгресман Џое Диогуарди (Joe DioGuardi), председник албанске Цивилне лиге у Америци (Civic League), изјавио је:

''Изгласавање ове резолуције је камен темељац у осамнаестогодишњем раду Цивилне Лиге''!

Историјат антисрпских и проалбанских ''резолуција'' у комитетима и подкомитетима америчког Конгреса, њихова правна законитост, њихова провокаторска природа, и изигравање стварног мотива за њихово доношење – или је то све једна те иста ''резолуција'' којој се непрестано мења назив и која се поново и поново доноси кадгод је погодно да се бомбардују политичке одлуке Србије и Срба – детаљно су обрађене у најновијој књизи аутора ''Запис из ђедове колибе''.

Међутим, чињеница је да би одлука о давању независности Косову у тренутку избора у потпуности одвојила од г. Јеремићевих ''циљева'' и онај део српског народа који је гласао за додворавање и потчињење закулисним круговима Запада.

Зато – због ''резолуције'' провереног ''српског пријатеља'', провереног поготово у току стравичне деценија деведесетих година, и моћног настављача хабзбургшке мржње против Срба, и пропагатора да Србија нема право да постоји, Тома Лантоша (Tom Lantos) – зато је уследио г. Јеремићев ''вапај'' – зато да они који се додворавају политици америчких закулисних кругова не пропадну на изборима.

*

Само пет дана доцније, у истом листу, у рубрици Culture, et cetera под насловом 'Лоботомизирани' ('Lobotomized'), цитиран је део написа који је Роберт Рингер (Robert Ringer) објавио под насловом Велики фолиранти (The Great Pretenders) 18. јануара на интернет порталу WorldNetDaily (www.wqorldnetdaily.com) :

''Тужна је истина да су нас наше школе, наша влада, и наше медије – лоботомизирале (обезглавиле, или, што је можда најбоље распаметиле) – што је разлог зашто се подајемо перверзији и неразумности без икаквог отпора. Ако се усудиш да само поменеш Западне вредности ризикујеш да се и пријатељи и непријатељи згрозе на тебе... Ако се не претвараш да се држиш прописане доктрине ризикујеш да будеш послат у логор за рехабилитацију на универзитетима Беркли или Јел (UC Berkeley, Yale)''.

Овај цитат потврђује да је не само у Србији, и не само међу Србима, већ и у Америци и међу Американцима акутна потреба да се схвати испирање мозга и да се савесно и поштено испирање мозга разлучи од поштене националне савести и Срба и Американаца.

Зато... стојимо пред чудним питањем – ако се већ бавимо демократијом, ако се бавимо чак и демократијом под знацима наводника – зашто ћутимо? Зашто нико не коментарише овакве изјаве? Зашто вокализатори српских хтења, плаћени или неплаћени, свеједно, зашто не дижу глас? Зашто када се из таквих малих изјава гради антисрпска пропаганда? Зашто када се баш таквим наизглед безначајним изјавама и такорећи неприметним чланчићима уствари непрестано одржава она баријера која спречава да истина и правда изађу на видело?

*

Под насловом ''Срби данас гласају на изборима који су жестоко уједначени'' (''Serbians vote today in hotly contested elections, ''Crucial foreign , domestic issues to be decided'') Вашингтон тајмс (01/21/07) објавио је чланак Слободана Павловића у коме се цитира изјава америчког амбасадора у Београду, г. Мајкла Полта (Michael Polt):

''Сједињене државе не подржавају појединце или политичке странке у страним земљама. Ми подржавамо принципе демократије и слободе''.

Највећа фотографија у чланку је фотографија председника Бориса Тадића. У чланку се инсистира на ''демократским снагама'' и ''остављању националистичке прошлости'', а изборна кампања се назива ''прљавом''.

На истој страници је и чланак Џона Филипса (John Philips) Америчке трупе да штите Србе на Косову (U.S. troops to protect Serbs in Kosovo, Washington Times, 01/21/07):

''Сједињене државе су пребациле трупе на север Косова да заштите српску мањину пред данашње изборе у Србији, у којој су се националисти зарекли да ће спречити већину етничких Албанаца да добију независност у покрајини''.

Значење?

Америка подржава само и искључиво демократију и слободу.

Америка не подржава нити појединце нити странке у Србији.

Америка ће штитити косовске Србе!

Од кога?

Штитиће их од праведног беса косовских Албанаца...праведног јер је бес Албанаца против националиста у Србији који су се зарекли...

Зашто отворено не кажемо г. Полту да једнострани стандарди, да распродаја отаџбине, да комитети за једнострану заштиту људских права и права као таквог, да пропагатори кова Кризне групе, да подмићивање... да то нису принципи демократије и слободе?

Зашто отворено не кажемо г. Полту да je једини начин да му верујемо ако би јавно осудио например америчког конгресмена Елиота Енгела (Eliot Engel), демократу из Њујорка. Зато што је у току једне од својих последњих посета Косову, амерички конгресмен Енгел на тргу у Приштини рекао окупљеним Албанцима да жели да буде први амерички амбасадор у независном Косову!

Због таквих иступа – неодговорних, пропагаторских, распаљивачких, плаћених – од стране оних који појма немају нити о реалности на терену нити о историјској суштини збивања – због таквих је данас у Приштини 150 Срба који се не усуђују да изађу на улицу!

150 од 40.000 Срба!

Полтронисање свакако није ни демократија ни слобода... зашто онда полтронишемо?           

И заиста већ сутрадан корумпирана америчка штампа је доказала да амбасадор Полт није искрен: Ултранационалисти воде на изборима наслов је чланка о изборима у Србији. (Douglas Hamilton, Ultranationalists take lead in voting, Washington Times, 01/22/2007)

Две велике фотографије исте величине, једна испод друге, доминирају у центру странице. Горња ја Томислава Николића, доња Бориса Тадића.

Испод фотографије Томислава Николића пише дословце на енглеском:

''Radical Party leader Tomislav Nikolic had ''once more failed to fool Serbia's citizens.'' A victory by his ultranationalist party would make uncertain Serbia's future in the European Union.''

''Вођа Радикала Томислав Николић ''још једанпут није успео да превари грађане Србије.'' Победа његове ултранационалистичке странке учинила би неизвесном будућност Србије у Европској унији''.

Шта значи ''Томислав Николић ''још једанпут није успео да превари грађане Србије''?

Чије су то речи?

Амерички читалац је углавном изгубио интерес за догађања на Балкану. Амерички читалац ће ретко прочитати цео чланак али ће највероватније прочитати напис испод ове велике фотографије!

Значи, амерички читалац ће прочитати да ултранационалисти још једанпут нису успели да преваре грађане Србије!

Обашка што је употреба израза ултранационалисти најпокваренија пропаганда – америчка пропаганда у корист г. Јеремићеве безусловне послушности и полтронства – америчка пропаганда против већине гласова – поново се поставња питање чије су то речи ''још једанпут није успео да превари грађане Србије''?

У чланку који ће ретко који Американац прочитати пише на енглеском дословце:

''Mr. Nikolic said the pro-Western block had ''once more failed to fool Serbia's citizens'' and is now in panic.''

''Г. Николић је рекао да про-западни блок

''још једанпут није успео да превари грађане Србије''

и да је сада (због тога) у паници''!

То значи да су речи Томислава Николића да про-западни блок поново није успео да превари грађане Србије – стављене у напису испод његове фотографије са значењем као да је он – Томислав Николић – тај:

Kоји није успео да поново превари грађане Србије!

То је фалсификат!

А баш на основу таквих истоветних и сличних фалсификата антисрпска кампања у Америци успела је да индоктринира америчко јавно мњење да су Срби ултранационалисти!

Не на основу чињеница – већ на основу фалсификата.

Да је тврдња амбасадора Полта искрена та тврдња не би дошла из Америке која фалсификује... не, у стварној Америци амбасадор Полт би морао да буде први који би раскринкао фалсификате.

То се није догодило.

Напротив, наставља се антисрпска пропаганда из најмрачнијег периода стравичне деценије деведесетих година... деценије у којој је америчко фалсификовање истине било чак стравичније и од америчког бомбардовања... деценије која би за сваког Американца, па чак и за америчке амбасадоре, па чак и за амбасадора Полта – морала да буде срам... зато што је срам за стварне америчке принципе стварне демократије и стварне слободе.

Према томе, питање је не само зашто се додворавамо, већ... и чему се то додворавамо?

Јер... чињеница је да се додворавамо узурпаторима.

Према томе, питање је зашто се уместо додворавања не боримо за истину? Јер... заиста није у питању никакво ''остављање'' ни ''националистичке'' нити ''ултранационалистичке'' ''прошлости'' – у  питању је стварна ''одлучност'' српског народа да се ослободи стравичног пропагандног фалсификата – оног историјског фалсификата а настављеног у данашњици... а полтронство и додворавање су пресудан чинилац који насупрот тој поштеној одлучности српског народа још и дан-данас одржава на снази – лажну ''окуженост''.

Објављено у Јануарском броју Српских Новина 2007. године